1000 Misterija

Merni sastav od kamena ?

Od 35 poznatih piramida, Keopsova je najzagonetnija. Piramida gradjena oko 2570. godine pre n.e. obavijena je velom tajne koje do danas nije razjasnjena.

Dugo se smatrala posledicama pocivalistem kralja Keopsa jer su pronadjene komore koje su definitivno bile zamisljene kao grob za Keopsa i njegovu zenu. Godine 820. pre n.e. mladi kalif Al-Mamuns uspeo je da prodre u piramidu, i u njoj je naisao na dve komore, za koje je pretpostavljao da se u njima nalaze mumije Keopsa i njegove zene. Ali komore su bile prazne, nisu imale nikakve grobne dodatke, a nije bilo ni nagovestaja da su ikada bile zauzete. Cak nije bilo ni tragova plackasima grobova. Ali, ako nije bilo grobno mesto, cemu je sluzila piramida ?

Egipcani su bili izvanvredni astronomi. Tako se pretpostavlja da je Keopsova piramida bila astronomska opservatorija. Tu tezu podupire cinjenica da su ulazni i izlazni hodnici u unutrasnjosti piramide bili tako postavljeni da usmeravaju pogled posmatraca na vazne konstelacije i sazvezdja.

Drugi naucnici smatraju da piramida ima jos vece znacenje. Tako je francuski matematicar Edme-Fransoa Zomar smatrao da piramida u kamenu ovekovecuje prastari, misteriozni merni sastav koji nije ovozemaljiski. Engleski matematicar Carls Smit zastupao je teritoriju da duzina temeljne povrsine piramide, podeljena sa sirinom kamena koji je oblaze daje 365, odnosno broj dana u godini. Piramida sadrzi sve vazne podatke iz proslosti, ali i buducnosti.

Znaci bogova ?

Slike u Naski, u Peruu, s obzirom na povrsinu, predstavljaju navece umetnicko delo na svetu. Godine 1939. piloti su otkrili ove tajanstvene slike koje zauzimaju podrucije od gotovo 50 km duzine i 15 km sirine. Iz vaduha se samo pri posebnim odnosima svetla moze videti niz slika koje se protezu uzduz i popreko. Pre otprilike 2000 godina nastala je ova ogromna slika koja prikazuje stilizovan cvet i druge biljke, zatim gustere, pauka i kondora, sa rasponom krila od 122 metra.

Ako stanemo usred tog gracioznog kompleksa, necemo videti nista. Ali, sa satelita, sa vidime od 920 km, u stanju smo da napravimo izvanvredne snimke te ogromne slike. Do danas su crtezi na tlu ostali svetsko cudo ciji su smisao i znacenje jos nepoznati. Astronom dr Marija Rajh, koja se 50 godina bavila tim kompleksom, veruje da je ogromna slika sluzila u astronomske svrhe. Drugi naucnici oznaku na tlu smatraju " znakovima bogova " koje su Preuanci odredili za posetioce iz svemira.

Godine 1972. engleski astronom Dzerald Hokins fotografisao je Nasku iz aviona, metar po metar. Nije mogao da pronadje dokaze za astronomske crte. Ali: " Brazde su bile znatno ravnije nego sto se uopste moglo izmeriti modernim istrazivackim tehnikama iz vazduha. I ta crta se nastavila kilometrima ( ... ) i iza poprecnih zglobova vodi u istom postojanom smeru preko brezuljka ravnog kao strela."

Dr Marija Rajh je uverena: " Peruanci su najverovatnije imali alat ili opremu koju mi ne poznajemo i propali su sa svojim znanjem. Verovatno su ga kao blago sakrili od spanskih osvajaca."

A u vezi sa tvrdnjom da su vanzemaljci ucestvovali u gradnji Naska, ona smatra: " Da bi tako nesto moglo da se konstatuje, treba znati leteti. "

Ko je gradio Stounhendz ?

Najveci i nesumnjivo najzagonetniji je veliki kameni krug, Stounhendz, u engleskoj grofoviji Viltsajr, severno od Salisburija. Stounhendz se smatrao svetim mestom, ali je bio u sluzbi astronomije. Kameni krug je podignut negde oko 1860. godine pre n.e. Time se iskljucuju Rimljani kao graditelji, a i Kelti, koji su se tek u 6. veku pre n.e. pojavili u Engleskoj. Prema tome, kao tvorci Stounhendza smatraju se nepoznati narodi koji nisu znali da citaju i pisu. Ali, kako se veliko kamenje prevozilo na gradiliste sa 200 km udaljenih brda Preskel u Velsu ? Ipak, radi se o kamenim gigantima teskim 4,5 tone, takozvanim plavim stenama.

Stounhendz je geometrijski i astronomski tacno usmeren, pa tako lici na mnoge druge kamene tvorevine kojih jos ima u Evropi ( oko 600 ). Dr Alexander Tom, profesor masinstva na Oxfordu, prvi je 1967. godine otkrio da se u Stounhendzu primenjivala zajednicka merna jedinica : megalitski jard ( 2,72 stope ). Svi krugovi se temelje na unutrasnjoj geometriji koja predstavlja upotrebu pravouglog trougla, a to je tek hiljadu godina kasnije "sluzbeno" otkrio grcki matematicar Pitagora.

Da su tajanstveni graditelji megalitskih krugova bili i sjajni astronomi, dokazuju stene za obelezavanje, skele i urezi u brdima. Uz njihovu pomoc, mogle su da se posmatraju zimska i letnja ravnodnevnica, kao i kretanje zvezda. Zato im je i bilo poznato " malo mirovanje " Meseca prouzrokovano elipsoidnim kretanjem satelita, sto se moze posmatrati svakih 18,6 godina. Engleski astronom ser Fred Hojl nasalio se u vezi sa tim dostignucem: " Verovatno su imali nekog Njutna ili Ajnstajna ".

Julije Cezar, koji je za vreme rimske okupacije Britanije posetio Stounhendz, javio je u Rim : " Svestenicka zajednica je morala da uci napamet mnoge stihove i cesto je provodila i 20 godina svog zivota u tome. Njihovo znanje nije smelo da se zapisuje iz dva razloga : prvo, da bi se tajne sacuvale od javnosti, a drugo, da bi se vezbalo pamcenje ucenika."

Ali, s' vremenom se to znanje izgubilo. Verovatno zauvek.

Kako su se prevozili veliki kameni blokovi ?

U Evropi je poznato vise od 600 megalita ili menhira. Oni su delimicno ogromnih dimenzija. Na primer, veliki menhir " Bris " u Lokmarijakeru u Bretanji ( severna Francuska ) verovatno je nekada bio visok 50 m i tezak oko 340 tona. Pre mnogo vremena zemljotres da je srusio i on se raspao na cetiri dela. U obliznjem Karnaku vise od tri hiljade stena pravi duge nizove koji strce iznad horizonta. Kako su se prevozile ove ogromne mase ? Neki naucnici misle da je to bilo moguce usled levitacije, odnosno lebdenja, paranormalnog fenomena pri cemu predmeti uz pomocu duhovnih sila oslobadjaju sile teze.

Ajnstaj u kamenom dobu ?

Megaliti i kameni krugovi koji se uglavnom mogu naci na evropskoj obali Atlantika pripadaju najstarijim gradjevinama covecanstva, a verovatno i najtajanstvenijim, tako da i danas arheolozima predstavljaju zagonetku : niko ne zna ko je podigao kamena zdanja, a koja im je bila namena, moze se samo nagadjati.

Zasto Dogoni poznaju Sirijus ?

Od 1946. do 1950. godine francuski naucnici Marsel Grijol i Žermen Diterlen ziveli su s Dogonima, cetirima srodnim africkim plemenima u juznoj Sahari. Naucnici su se upoznali sa njihovim stogodisnjim tradicijama i saznanjima pa su ovi ubrzo poceli da ih smatraju clanovima plemena. Nije bilo sumnje da su njihove informacije autenticne.

Vec vekovima Dogoni postuju Sirijus, zvezdu velikog sjaja. Zapravo, Sirijus se sastoji od dve zvezde: oko Sirijusa A, kojeg mozemo lako prepoznati na nocnom nebu, kruzni Sirijus B, " Beli Patuljak ", koji nije vidljiv golim okom. Otkrio ga je 1862. Amerikanac Elvin Klark. Tek 1970. godine Sirijus se mogao fotografisati.

Dogoni su poznavali i " patuljka ". Znali su da je beo i " napravljen od materijala koji je tezi od gvozdja na Zemlji ". Time je Sirijus B, cija gustina iznosi vise 20 000 tona po prostornom metru, prilicno tacno opisan.

Osim toga, Dogonima je bilo poznato da patuljasta zvezda za 50 godina jedamput obidje glavnu zvezdu na elipticnoj putanji. Znali su cak i polozaj Sirijusa A unutar elipse. " Necivilizovani " stanovnici pustinje bili su vrlo obavesteni i o sirem svemiru. Tako si znali da je zemlja okrugla i da se vrti oko sopstvene ose. I Dogonima je bilo jasno da Mlecni Put ima spiralni oblik, sto je nauka otkrila tek u ovom veku. Dogoni su znali da nacrtaju prsten koji okruzuje Saturn, iako se on ne moze videti golim okom. I poznavali su cetiri Jupiterova meseca.

Dogoni su verovali da su ta znanja dobili od posetilaca sa Sirijusa, koji su, navodno, u vremenu pocetka nase civilizacije sleteli u Persijski zaliv. Odatle prvobitno i poticu ova cetiri plemena. O postojanju vanzemaljskih posetilaca govore i vavilonske, egipatske i grcke legende. Dogoni te posetioce nazivaju " nomosima " , bicima-amfibijama koja su stigla u arki.

Da li su zvezde bogovi ?

Maori koji zive na Novom Zelandu postuju zvezde kao bogove. Oni daju imena zvezdima i sazvezdjima i na svojim putovanjima kroz polinezijski ostrvski svet orijentisu se samo po njima. Glavna zvezda je " Parearu " za koju Maori znaju da je okruzena prstenom i u skladu sa tim se postuje. Pod " Pareaurom " se misli na Saturn, ili na Jupiter ( nazalost, iz legende se ne moze tacno razaznati ). Ali se zna da se ni prsteni jednog, ni mesec drugog, ne mogu videti golim okom.

Da li je Guliver poznavao Mars ?

U nauci jos vlada nedoumica u vezi sa opisom marsovskih svetova u knjizi Guliverova Putovanja Dzonatana Svifta. Kada je knjiga objavljena 1726. godine, pojedinosti prikazane u njoj jos nisu bile poznate. Tek je 1877. godine, uz pomoc novog teleskopa, nauka mogla da dokaze ono sto je Svift tako dobro opisao - da Mars ima dva meseca koja kruze na udaljenosti od tri, odnosno pet duzina svog precnika, za sta blizem mesecu treba 10 sati, a spoljnom 21,5. Kako je Svift poznavao mesece i njihove karakteristike ? - Na to pitanje do danas niko nije odgovorio.

Da li je postojao kontinent majmuna ?

Mnogi zoolozi 19. veka bili su uvereni da je postojao kontinent po imenu Lenurija. Ime je nastalo od lemura, vrste polumajmuna koja se nalazi samo na obali Indijskog okeana i na Madagaskaru. Iz toga su naucnici zakljucilida je izmedju Indije i Madagaskara bila prevlaka. Bez tog mosta mali lemuri ne bi mogli da savladaju morsku povrsinu izmedju njih.

Helena Blavatska, osnivac Teozofskog drustva u Londonu, objavila je knjigu pod naslovom Tajni nauk u kojoj opisuje Lemuriju onako kako su je opisivali tibetanski svestenici.

Po tom opisu, stanovnici Lemurije su bili divovski majmuni koji su se snalazili bez jezika jer su se sporazumevali telepatski. Lemurija je propala pre 40 miliona godina.

Da li se raj nalazio na kontinentu Mu ?

"Edenski vrt se nije nalazio u Aziji, nego na potonulom kontinentu u Tihom okeanu. Biblijska istorija stvaranja (...) ne potice od naroda sa nila ili doline Eufrata, nego sa kontinenta Mu, kolevke covecanstva, koji je danas potonuo u moru." Tim recima engleski istrazivac Dzejms Kracvard pocinje svoju knjigu Nestali kontinent ( The Lost Continent ) koja je objavljena 1926. godine. Veliki broj etnologa i geografa ucestvovalo je u nastanku tog dela potkrepljujuci Kracvardovu tvrdnju. Po njima, kontinent je imao oko 54 miliona stanovnika pre nego sto je potonuo u okean. Stanovnici Mua podeljeni su na deset plemena kojima vlada kalj Ra Mu. Kontinent su, navodno, prekrivale bujne livade i plodna polja. Postojao je miroljubiv zivotinjeski svet - od kolibrija do slonova. I nijedna zivotinja nije bila opaka. Kracvard, a pre njega i Francuz Šarl-Etjen Brace de Borbur, pokusavali su da desifruju prastare ploce Maja u Meksiku, takozvane nakaal ploce. Na njima i u drugim spisima koje je tesko desifrovati, Maje su sebe smatrali naslednicima ljudi sa kontinenta Mu koji su izbegli katastrofu. Francuski arheolog Ogist Leplonzen ovako je tumacio poznate zidine slike na rusevinam grada Cicen Itca koji je pripadao Majama: " Kada je kontinent propao, kraljica je verovatno pobegla. Bezala je sa svojom pratnjom preko mora u Egipat gde je pod imenom Izida nasla novu domovinu."

Raj na severu ?

Mnogo starija od legende o Lemuriji je ona o Atlandu. Vec stotinama godina ljudi pricaju o tom tajnstvenom kontinentu, polukruznoj kopnenoj masi severoistocno od Velike Britanije. Tamo je vladala suptropska klima, a stanovnici Atlanda su, prema kazivanju, bili bogati i mocni. Verovatno zbog toga sto su Atlandjani zavladali velikim delovima Evrope i Afrike, Engleska im je - tako glasi prica - sluzila kao kaznena kolonija pa su tamo slati svi zlocinci iz Atlanda i njegovih kolonija. Kontinent je, navodno, 2193. godine pre n.e. unisten kosmickom katastrofom. To proizilazi iz knjige na koju je 1871. godine naisao neki frizijski naucnik. Takozvana Knjiga Oera - Linda sadrzi kazivanja stanovnika koji su preziveli katastrofu. Skraton je objavio Knjigu Oera - Linda us saglasnost porodice vlasnika, a sam je napisao knjigu Druga Atlantida ( The Other Atlantic )

Ko je otkrio Jupiterove mesece ?

Kada je Galileo Galilej 7. januara 1610. godine novim teleskopom otkrio cetiri Jupiterova meseca, hriscanse i svetske auritete zahvatila je panika. Nisu hteli da mu veruju, pa su govorili o optickim varkama. Ali Galilej je imao pravo. A zapravo se ne zna da je pre Galileja bilo naroda koji su znali mnogo vise o svemiru, uprkos tome sto nisu imali teleskope i nisu znali da citaju i pisu.

Sta znaju Pigmeji ?

Francuz Pjer Hale ziveo je 18 meseci sa Pigmejima u sumi Ituri u srednjoj Africi i postao pocasni poglavica Ef 'e. Cudio se sto ti Pigmeji, koji su ziveli daleko od svake civilizacije, od davnina planetu Saturn zovu " Bibi Tiba Abutsiaua ani " - zvezdom devet meseca. A deveti mesec, sicusan, precnika od "samo" 200 km, otkriven je tek 1966. godine. Hale o saznanjima Afrikanaca kaze : " Nikad nisam sreo crnca iz plemena Bantu ili sudanca za koga Saturn ima manje od devet meseca. Odakle oni to znaju, ja ne znam."